Terenska građa iz Dalmacije - Zelovo, Murter, Gornje Ogorje

IEF CD 830 Popisnu listu izradili: Maja Milošević, Hrvoje Beban Zelovo 1. GLAZBA - ženska skupina, rera ženska Oj, Zelovo, selo na vidiku Oj, Zelovo, selo na vidiku, U tebi san izabrala diku (oj!) Oj, Zelovo, moje selo malo Oj, Zelovo, moje selo malo Oj, Zelovo, moje selo malo (oj!) Sinoć mi se o tebi sanjalo Sinoć mi se o tebi sanjalo Oj, Zelovo, moje selo malo (oj!) Oj, Zelovo, da mi te je slikat Oj, Zelovo, da mi te je slikat Oj, Zelovo, da mi te je slikat (oj!) Pa te neću zaboravit nikad Pa te neću zaboravit nikad Pa te neću zaboravit nikad (oj!) 2. GLAZBA- svirka na diplama uz muško samačko pjevanje - treskavica - trajnana uz diple ???????????? Svako jutro kad se sviće Martin puten nosi siće Da će po to putovati Da će š njomen putovati Pa popita nebotlina? Ćap' Martina za perčina Pa ga ćapi za vr' glave Kano janje za bus trave. Trajnana (nekoliko puta, završava sa treskanjem) 3. GLAZBA - svirka na diplama 4. GLAZBA - mješovita skupina, treskavica - pivanje po starinsku, starovinsku Pjevaj seko, pjeva'ćemo Pjevaj seko, pjevaj seko Pjeva' ćemo, pjeva' ćemo Selo moj(oj), pjeva' ćemo Oj….. Pjeva' ćemo, pjeva' ćemo Juče' nismo, danas ćemo Nismo juče', nismo juče' Danas ćemo, danas ćemo Selo moj(oj), danas ćemo Oj… Danas ćemo, danas ćemo! Pjevaj moje, grlo stoga Pjevaj moje, pjevaj moje Grlo stoga, grlo stoga Selo moj(oj), grlo stoga Oj… Grlo stoga, grlo stoga Odgajeno za drugoga Odgojeno, odgojeno Za drugoga, za drugoga Selo moj(oj), za drugoga Oj… Za drugoga, za drugoga 5. GLAZBA - ženska skupina, vojkavica (ženska treskavica) Oj, jablane, vidovane Oj, jablane, oj, jablane Letovane, letovane Sejoj moj(oj), letovane Oj… Letovane, letovane Vitak li si, zelen ti si Vitak li si, vitak li si Zelen ti si, zelen ti si Sejo moj(oj), zelen ti si x2 Oj… Zelen ti si, zelen ti si! Ja sirota ostala brez lole Ja sirota, ja sirota Ostala brez lole, ostala brez lole Sejo moj(oj), ostala brez lole Oj… Ostala brez lole, ostala brez lole Ne daj Bože, brez tebe dragane Ne daj Bože, ne daj Bože Brez tebe dragane, brez tebe dragane Sejo moj(oj), brez tebe dragane Oj… Brez tebe dragane, brez tebe dragane Mala Mare, jagodo nejaka Mala Mare, mala Mare Jagodane jako, jagodo nejaka Sejo moj(oj), jagodao nejaka Oj… Jagodane jako, jagodane jako 6. GLAZBA - muška skupina, ojkalica -po zelovsku Oj, evo braće evo Zelovljaka oj, evo braće evo Zelovljaka, oj jedna ih je porodila nana. oj, jedna ih je porodila nana - muška skupina, ojkalica - treskavica Mi pivamo kako znamo Mi pivamo, mi pivamo Kako znamo, kako znamo Selo moj(oj), kako znamo Oj… Kako znamo, kako znamo Nikome se ne rugamo Nikome se, nikome se Ne rugamo, ne rugamo Selo moj(oj), ne rugamo Oj… Ne rugamo, ne rugamo 7. GLAZBA - muško samačko pjevanje - putničko Oj, djevojko, tri me sunca sjaju Oj, kad me tvoje oči pogledaju Oj, moj dragane, pa ope' dragane Oj, djevojko, moje janje malo Oj, sinoć mi se o tebi sanjalo Oj, djevojko, moje janje milo šta mi je se s tobom dogodilo Oj, da me malo ti poljubiš mlada Ne bi krupa tukla vinograda Oj, curice, moje janje malo Sinoć mi se o tebi sanjalo Oj… (treskanje) Oj, Zelovo dići anđela i Boga Kamol' neće mene i dragoga 8. GLAZBA - muška skupina, ovo više nije snimka iz Zelova nego iz šibenskog primorsko otočkog pojasa. može ovo biti i Betina i Pirovac i Zaton… ali ovo je ipak MURTER - po starinskome kantanje u dva glasa s unisonim završecima Kada se vilo nasmiješ na mene Rekao bi jabuke rumene Što no rastu posred lica tvoga Niže oka tvoga veseloga Kada se vilo po noći probudim Ti prividi što rade golubi Spavaju li, jesu l' pokriveni? Ter ih pokri ako su studeni Tihe noći moje zlato spava Sjajni mjesec nebom obasjava Tiho pojte maleni slavuji Da se moje zlato ne probudi x2 Sunce žarko stani malo, stani Gdje su naši nekadašnji dani Gdje je naše milovanje slatko Sunce žarko ne griješ jednako 9. pjesma Kad se dvoje voli od malena Kad se dvoje voli malena To je ljubav nezaboravljena Ko se voli nek' se i oženi Prava ljubav to je raj na zemlji 10. pjesma Jednog dana lutajuć govori Jednog dana lutajuć govori Ljuta želja sjede da me umori Iznenada ja opazim vrelo Oko njega pase stado bijelo Više izvora mladi pastir sjeo Sa frulicom svojom se zaneo Priđe bliže mladome pastiru Jer ne mogla ostati na miru Ja mu rekla da sam žedna vrlo Dao d žeđi suši mi se grlo kad on čuo pusti ruku moju s leđa skine malu tikvu svoju Evo t' vilo hlađene vodice Mog izvora iz moje gorice Hladna voda grudi mi razgali Po dužnosti ja mu se zahvalim 11. - pjesma - Ne udaj se ćeri za mornara Ne udaje se ćeri za mornara Već se udaj za mlada kopača Kopač ti je svaku večer doma Tužan mornar dva put na godinu Mornarice napiju vodice Kopačice vina i rakije Mornaru su ruke od katrama A kopaču motika lastava Bože mili dok sam mlađan bio Lipe li sam dane sprovodio šetajući murterske ulice I ljubeći mlade divojčice Sinje more i vrulja uza te Draga moja, dođe prati na te Molim tebe, moje sinje more Ne polivaj milo zlato moje Ja sam bogat Mando moja draga Ima svega, ima dosta blaga Ti ćeš, Mando, moja žena biti U Vinkovce ja ću te voditi 12. GLAZBA - muška skupina, muške pjesme, dvoglasne s kvintim završecima Sićaš li se od ljubavi vilo što je nekad u Kurnatu bilo U Kurnatu ko' Trevina zida Da se naša ljubav ne raskida Lipo ti je pod Murteron more Još je lipše ono drago moje Još lipša moje drage kose Neg' juternja na grančici rosa 13. GLAZBA - muška samačka pjesma - pripovjedna Klela majka sina Garajina Sinko Gare ni tebe u majke Tvoje su mi tužbe dodijale Da ne smidu na vodicu poći Baš od tebe, drago dite moje I Garo joj se teško kunijaše Nisam, majko, imena mi moga Već sam išo napojiti konja Zadila mi puca benevreka Za njezine bičve od stamenta Zavedem se, padem na divojku Kako pani, stara majko moja Kako pani, tako i ostani Tote jesmo nojcu prenoćali. 14. GLAZBA - muška skupina, pripovjedna pjesma Pjesma o otoku Murteru Na hiljadu devete stotine Na Isusu pisane godine Poslušaj me, dragi prijatelju Da ti kažen moju staru želju Otok Murter naše pokrajine Bijaše mu Srijemac staro ime Tu Mlećani kad su zavladali Po murtaru Murter su prozvali Na otoku biše prestolnica Kralja Bele i sva porodica Grad se zvao Kolan po imenu Slavno ime u onomu vremenu A sada se otok Murter zove U knjige je pisan cesarove Sad na njemu četiri su sela Kada čuvan družino vesela Murter prošlo dvi hiljade duša Koji želi neka malo sluša Do Murtera Betina je selo O da smo braćo zdravo i veselo U njoj duša šesnaest stotina Sa levanta zove se Betina Treće selo na jugu otoka Jezerani sokolova oka Malo selo o' hiljade duša Fale vjerni u srcu se skruša Sva tri sela jesu ko tri brata Ne imaju nijednog ortaka 15. Pjesma o dolasku Hrvata (Murterina) na more Skladna braća Hrvati su bili Iz Srijema se jesu doselili Jadranskome moru na otoku Svu su svoju dotjerali stoku Svake vrste napuči se blago I peradi, slušaj dite drago Skladna braća u ljubavi bili U Murteru kuću sagradili Zavičnicu su je odredili U Murter bi na vijeće hodili I danas se ta kuća nalazi Jer se vidi ko tuda prolazi Z gornju stranu od glavne ulice Kad sa juga ideš nizbrdice Vlasništvo je Vodopija Bare Ona kuća u spomene stare Skladna braća u ljubavi bili Bili braća pa se podijelili Najstariji bijaše prvenac Selu ime nadjenuo Srijemac Drugi bratac izabra sredinu Selu ime nadjenu Betinu Treći pođe na jugu otoka –e bijaše jedna mala lokva Kao da je na nekom jezeru Takvo ime nadjenuo selu Četvrto je na ovom otoku Na zlu mjestu na kršu duboku Ko poznaje Tijesno na Murteru Talijane u onomu vremenu Što li Gelpi, što li Barbaroti Što li Bajmuni, što li su Borgeti Oni jesu iz Dazline bili Iz Ivinja tamo se rodili Pred Mongolin baš u ono vrime Od straha su došli iz Dazline Ostaviše dvore i timare I još one uspomene stare Od straha su pridignuli k moru Ne misle se povratiti dvoru Braćo moja, malo i veliko Proteklo je vode nekoliko Dokle su se malo okrepili I na novo stanje sagradili Sakupiše i stare i mlade Sve u silu jedan most sagrade Neki drvljem, neki kamenjem Pobacaše u more bremenje Preko suha da bi mogli proći I po suhu u Dazlinu doći Pa ni danas ni nemaju ništa Do ono kuće i malo zemljišta. 16. RAZGOVOR VODI: Ivo Belamarić KAZIVAČ: prof. Ante Stipanelo Razgovaram s profesorom Ivom Stipanelom. Imao sam prilike više puta s njim razgovarat o onome što se dešava na kulturno-umjetničkom polju, odnosno o amaterizmu u Murteru. Bez obzira što ja već puno od toga znadem, molio bi da kažeš što se dešavalo i kako je to počelo ponovno oživljavanje nakon rata. Ja mislim da amaterizam u Murteru datira iz dana prije rata i da je duga tradicija amaterizma u Murteru, možda stara i preko stotinu godina, a ona se može pratiti još pojavom Narodne čitaonice koja je formirana 1866. godine. Dakle nekud oko 112 godina. I vjerojatno je pojavom pismenosti ili, bolje rečeno, Narodne čitaonice, pa škole to bio jedan poticaj da se razvijaju i kulturne aktivnosti, a one su bile prije rata moguće da se razvijaju naročito na planu dramskog amaterizma. Prateći te povijesne događaje mi znamo da se prije rata u Murteru mnogo ljudi, mladih ljudi, bavilo amaterskim radom na polju dramskog amaterizma. Ja sam proučavao te događaje pišući referat za pedesetu godišnjicu dramskog amaterizma na Murteru pa sam ustanovio možda da je svaki Murterin koji je išao u školu prije rata, pa da je i malo imao sklonosti prema umjetničkoj riječi, prema dramskoj riječi, došao na scenu i da je mnogo ljudi prošlo kroz pozornicu, kroz scenu. Možda je to uzrok da se u Murteru razvio veliki smisao za zajedništvo. Murterini su jako društveni ljudi i nije ih teško organizirati da se nađu ili na jednom ili na drugom amaterskom području. Otkad datira ta amaterska kazališna umjetnost? Kazališni amaterizam službeno datira negdje od '22. godine iako se on i prije počeo razvijati. Mi smo '72. godine proslavili pedesetgodišnjicu. A to je bio ustvari poticaj da se malo više bavimo amaterskim, dramskim radom, međutim, amaterizam se u Murteru sticajem okolnosti za vrijeme rata ugasio potpuno. Međutim, poslije rata je amaterizam ponovo oživio, tako da se razvija i dramski amaterizam. Naša dramska grupa učestvuje u mnogim smotrama, naročito općinskim, pa onda smotrama koje su se tada organizirale. U u onom elanu poslijeratnom ljudi su posezali za tim aktivnostima tako da smo mi davali i poslije rata i Hasanaginicu i Krv je uskipjela i mnogo drugih dramskih djela. Gornje Ogorje, Zelovo 17. GLAZBA - svirka na dvojnicama 18. GLAZBA - Stipe, Jakov i Joso Leskur pjevaju ojkavica pivanje po zelovsku kombinacija i suke i ojkavice i treskavice, ponovno jedna forma koja bi se mogla okarakterizirati kao prijelazna, posebna forma Oj, sa' ću jednu zapivat o'šale Moj kolega, šta mi je od male Oj, sa' ću jednu zapivat o'šale Sa' ću jednu zapivat o'ša(oj!) Moj kolega, šta nam je od male smij i šala ja I moja mala, ja i moja mo(oj!) Oj! (treskanje) šta nam je od male šta nam je od mo(oj!) 19. GLAZBA - Stipe, Jakov i Joso Leskur pjevaju pjesmu iz Gornjeg Ogorja Moj dragane ojkavica pivanje po zelovsku kombinacija i suke i ojkavice i treskavice, ponovno jedna forma koja bi se mogla okarakterizirati kao prijelazna, posebna forma Oj, moj dragane, vodi me od none Ako nećeš, eto me i same Oj, moj dragane, vodi me od none Moj dragane, vodi me od no(oj!) Al ako nećeš, eto me i same Ako nećeš, eto me i sa(oj!) Oj! (treskanje) Eto me i same Eto me i sa(oj!) 20. GLAZBA - Stipe, Jakov i Joso Leskur pjevaju ojkavica pivanje po zelovsku kombinacija i suke i ojkavice i treskavice, ponovno jedna forma koja bi se mogla okarakterizirati kao prijelazna, posebna forma Oj, kad zapivan ja i moj kolega čut će mala pa da je i legla Oj, kad zapivan ja i moj kolega Kad zapivan ja i moj koleg(oj!) Oj, čut će mala pa da je i legla smij i šala ja i moja mala, ja i moja m(oj!) Oj! (treskanje) Ja i moja mala Ja i mo(oj!) 21. GLAZBA - Stipe, Jakov i Joso Leskur pjevaju ojkavica pivanje po zelovsku kombinacija oja noje i ojkavice i treskavice, ponovno jedna forma koja bi se mogla okarakterizirati kao prijelazna, posebna forma Pivaj, Jale, prijatelju stare Piva' ćemo oli jednu ko bećari Oj! (treskanje) Oj, pivaj, ale prijatelju stari Pivaj, ale prijatelju star(oj!) Oj, oćemo li kano i bećari Oj, ja noja čekaj mala moj(oj!) 22. GLAZBA - Stipe, Jakov i Joso Leskur pjevaju Oj, evo mene, evo Jose moga Ne žalila nona ni jednoga Oj, evo mene, evo Jose moga Evo mene, evo Jose mo(oj!) Oj, ne žalila nano ni jednoga šala mala ja i moja mala, ja i moja m(oj) Oj! (treskanje) Ja i moja mala Ja i moja m(oj!) 23. GLAZBA - Stipe, Jakov i Joso Leskur pjevaju, ojkalica Oj, mater kaže sine di te moje Pere ruke od koristi tvoje Oj, pere ruke od koristi tvoje smij i šala ja i moja mala, ja i moja m(oj) Oj, koliko sam popija konjaka Mogao san kupit teretnjaka Oj, koliko sam kopija konjaka Oj, koliko sam popija konja (oj!) Oj, mogao san kupit teretnjaka Oj, oja , moja, čekaj mala mo(oj!) 24. GLAZBA - Stipe, Jakov i Joso Leskur pjevaju Oženi' ću se i dovesti malu Nek' mi lovi miše po ambaru Oj, oženi' ću se i dovest ću malu Oženi' ću se i dovesti m(oj!) 25. GLAZBA - svirka na diplama; dipli Jakov Leskur iz Gornjeg Ogorja 26. GLAZBA - Marta i Jakov Leskur pjevaju pjesmu Reste trava, su tri lista, piva diver i nevista - treskavica Reste trava su tri lista Reste trava, reste trava Sa tri lista, sa tri lista Sejo moj(oj) sa tri list(oj) Oj! (treskanje) Sa tri lista, sa tri list(oj!) Pjeva diver i nevista Pjeva diver, pjeva diver I nevista, i nevista Sejo moj(oj) i nevist(oj)! Oj! (treskanje) I nevista, i nevist(oj)! 27. GLAZBA - Marta, Jakov i Šimun Leskur pjevaju Jablana visokoga pismu - treskavica U jablana visokoga U jablana, u jablana Visokoga, visokoga Selo moj(oj) visokog(oj)! Oj! (treskanje) Visokoga, visokog(oj)! Dosta lada debeloga Dosta lada, dosta lada Debeloga, debeloga Selo moj(oj) debelog(oj)! Oj! (treskanje) Debeloga, debelog(oj)! 28. GLAZBA (15:51-17:09) - Marta, Jakov i Šimun Leskur pjevaju , treskavica Pod njin ovce, plandovale Pod njin ovce, pod njin ovce Plodno lole, plandovale Selo moj(oj) plodno lol(oj)! Oj! (treskanje) Plandovale, plandovale(oj) Mlade seke lada vole Mlade seke, mlade seke Lada vole, lada vole Selo moj(oj), lada vol(oj) Oj! (treskanje) Lada vole, lada vol(ej)! 29. RAZGOVOR VODI: Ivo Belamarić KAZIVAČ: Jakov Leskur, diplar iz Ogorja Gornjeg priča o danima kad je čobanio na Svilaji Jesam, bia san na Svilaji. Bia san u stari gaj, to ti je glavni Ogorja Gornjeg. Čuvao sam ovce od 6 godina. Posli smrti pokojnog oca, uzea san ih i učia se i evo danas sam se naučija. Do 15-16 godina san krenia na posao u Split i undan uzmi, undan ne uzmi i tako mi je proša moj život. Ali si zadržao neki starinski način… Mislim da ću ga držati do smrti. Jesi išo za blagom kad si bio momčić? Odao san za blagon, po sili, svakudaj. Jeste imali ko čobani neke svoje običaje? Jesmo, dogovaranje pivanja, igranja kola i one naše seljačke sve instrumente - svirale, diple - do drugo kod nas i nema više. I gusle imamo. Itako bi se uveče sastali i čitali stare pisme, stareničke, kako rečemo i te stvari. Slušali i čitali. S obzirom da radiš u Splitu, ipak si zadržao elemente onog svog, narodnog… Pa kad god imam slobodnog vremena, uvik je to kod mene. Ovaj zaseok, Leskur, Ogorja Gornjeg… Da li osim tebe i ovi mladi to prihvaćaju? Prihvaćaju. Ima i' još, ima i'dosta. Dosta se toga poteže. Koliko imaš godina? Trideset i šesta godina. Znači, iz rata nemaš baš neko osobito sjećanje? Pa nemam, osim po pričanju starijih. S obzirom na pričanje starijih, da li znaš neke priče iz Svilaje, čobanske? Ima toga dosta, al tribali bi malo stat pa se promislit i ispričat i šta ja znam. Jedino mogu kazat da san osta ka sirota bez oca, s bolesnom majkom is a sestrom nejakom, dvi godine od mene starija. Gladova san, jadova san, niko mi nije moga dat. Jedino, upamtia sam povodom glada rat, a drukčije nisam. Kašnje je bilo dobro za mene, diplia san, svirali san, piva san, 'oda san i eto tako danas živen. Moj život prolazi svakako. Iman sedmero dice… čujte, radim, pa tako se prolazin. Vratimo se na trenutke čobančenja. Ti si išao za kozama, ovcama? Ma iša san za kozama, za ovcama, za volovima, za kravama, svašta je bilo… Od koje godine? Od šest godina… Pa i dan danas se zaletin od gušta kad uzmen diple. I zadiplin i prođe me želja ditinstva moga. A bilo nas je stareničke robe, stareničkih pisama… Da li je u gajevima bilo dosta čobana, jel to bilo raštrkano? Nije bilo raštrkano, bilo je dosta toga i poslije rata. Inače, i sada je već izginilo. Sad se već, što se kaže, raštrkano je sve. Jeste li se sastajali gore u planini? Kako da ne. Sastani se, zapivaj, progalami, protrči, proganjaj curicu koju i tako, prošlo je, šta ćeš drugo… A diplama ste dozivali divojke? A Bože moj, to je najstariji 'strumenat našega kraja. Jeste imali neke znakove, tonske, prilikom sviranja dipala, da ste zvali ovce, blago…? A, ne, ne, nismo to. Jedino šta se tiče pasa, oni čuvaju više nego čobani. Oni čuvaju stado, a mi čobani se igramo, a oni koji nema iđe tražit za sebe di će se igrat. A valjda mora negdi nešto nać kakvu mladu divojčicu i take stvari. A zašto ste tražili, to ka vrime je? A šta ćeš, šta… Jeste imali kakve zabave? Dani za stadom ipak su bili dugi… Ma jesmo. Bilo je svakih igara i ostalo. Svi smo bili djeca i nema zamjerke. Bilo je svaga. Šta ću dulje da vam dužim i šta ja znam. Drugi put kad se spremimo, onda ćemo napravit jednu šalu pa ćete vi uvidit kakva je šala našeg Ogorja bila. 30. RAZGOVOR VODI: Ivo Belamarić KAZIVAČ: Stipe Leskur iz Ogorja Gornjeg priča o čobanskom životu Mi bi ti krenuli, imali po 3-4 druga, pa bi mi to, sastane se u planini jedno 5-6 djevojaka i po 3 nas. Tu bi mi zametnuli kolo. Kolo bi igralo, pjesma se piva, gusle san nosia sobon i uz gusle pisme pjeva, svirale, samo sa diplama se nisam zanima, ove igre jesu sve ostale. I unda bi ponekad ovako, sastane se i uvati po jedno janje, kolji i š njim na ražanj pomalo ispeci. Jedino ne bi imali šta pit, mislin, od alkohola. Jedino one lipe čiste svilajske vode, zdrave. Zubi ti zebu sri lita od nje. I tako bi mi to okrećali. Ponekad onda ukradi nešto kući, mi ka čobani, pa spremi u gaju. Sprema se, oni donese mesa, oni kruva, oni vina… Pa ukradi kokoš, pa onda ispeci kokoš u gaju. I šali izvodi, ovce pogubi. Uveče dođi kući, ovce ne goniš ni jedne Digod otraj samo zvonara koji zvono nosi. Ovan. Onda sve pogubi. Uveče dođe_ kući - di si bia, šta si radia? Dođe mater, izudara te. Batine dobiješ. Sutra potira te ujutro da tražiš ovce. Nađeš svoje društvo isto. Ko gleda ovce… Pisma se tjera i šala. Ganjaš se malo sa djevojkama i tako. Pa dođi kući, batine te čekaju iza vrata. Šta je bilo sa ukradenom kokoši i zaklanim janjetom? Ko je odgovara za to? To nije odgovara niko. To je naše društvo bilo. Nije za to zna niko. Onaj čovik kome fali janje kaže “fali, odnija ga vuk”. Ili vuk ili lisica, ko to zna. Mi, koji smo to napravili, taj ne kaziva. Ti negdje radiš vani? Nisam. Kući sam ode. Čime se sad baviš? Bavin se ovako sa meštarlukom. Radim vile, grablje, kosišta. Radim gusle i sviralu. Otkad se baviš s tim? Bavin se od '55. A kako izrađuješ, od kojeg drveta? Od javora i bukovine i kljenovine. Gusle od kljenovine, svirale od javora. Jel ti to pravi poteškoću? Imaš li neka pomagala? Ništa, sve ručni radovi. Nemam nikakav stroj, sve rukama. Obično sikiron i teslom. Čime izrađuješ rupe na sviralama? Iman za to obični svrda, ručno, nije bušilica, bor mašina na struju. Burgija se napravi kod našega kovača. Za koliko ti je taj instrumenat gotov, drvo treba da se suši? A sad ja to kad u Svilaji liti stanujen kod stoke onda usičen toga i ono zametnen. Onda se to suši do zime i ja to zimi ovako kad iman vrimena izrađujen. Znači ti boraviš u stajama gore, da li ima staja još na Svilaji? Imaju staje gori, ljetište gori, po četiri-pet miseci mi stojimo gori. Mi odemo u peti misec pa sve do prvi jedanajstoga doklen je lipo vrime. Kako ugađaš instrumente, s kojim principom? Sviralu kad sviraš, udaraš iz sebe onaj paron, koliko god prsti izgovaraju onaj mo, toliko i para označuju. Imaš uvik određeno kad ćeš da udaraš. Imaš određeni kad udaraš paron, kad jezikon , kada prstin podvatiš. Nisi me razumija. Da li, kad izrađuješ one rupe na svirali, da li ti imaš već određene razmake u vezi štimanja? Iman. Odma određene razmake. Na centimeter to izmjeriš. Ako nisu određeni razmaci, onda ne odgovara u vezi zvuka, jeli? Aha. A kako je, u vezi gusala, sa onim strunama? Gusle su ti i one isto. Iskopa se drvo i prišije koža. Šest buža se na koži napravi. A ozdal ispod dvi buže. Jer ne bi moglo svirat ako nema odozdal, zrak ne dobija. To ima sve svoje razmake tačne jer ako nije tačno, ne odgovara. Onoga, kako mi na selu zovemo, konja, konjić onaj ispod strunje. I ono gudalce. I ti kako razvlačiš rukom onako lijevon, prstin podvaćaš za onaj da izgovor iskaziva strunja. 31. RAZGOVOR VODI: Ivo Belamarić KAZIVAČ: Jakov Leskur, diplar iz Ogorja Gornjeg priča o danima kad je čobanio na Svilaji Jakove, šta je bilo s onim janjetom od kovača? Maloprije smo nešto razgovarali o tome, ali ja san se tek sitia sada. Mi smo bili ka oni klanci, oni ima 12-13 godina, oni 10, oni 8, oni je ima 14 i to je bilo sve ka ono godine ne brojit. Sastali bi se gori i sve. Onda bi ti mi došli ode kod kuće , ukradi koje jaje, ukradi malo masla, malo masla, ko šta ima u kući. Oni zeru brašna, oni ono… Onda kad dođu u gaj, onda uvati i pomuzi i kravu i kozu i ovcu. Kad uvečer gori bi ti mi spremili. Imali smo jednu veliku kućaricu, napravil' bi mi sami i pokrili je. I sve smo mi, to niko nije za nju zna sri gaja. Tute bi mi to spremali. Kad uveče dođi kući, mater ubi i Boga u meni. Ima te i otac. Ako nema oca, onda mama udri. Ako nema mame, onda strina. Nađe se neko stariji - udri. Uveće počne must kravu, u krave nema mlika. Počne kozu, u koze nema mlika. Di je mliko? Poslali, puštali janjce, puštali ovce, sve to dobro, ali tele vanka nije išlo. Ko je kravu pomuza? Kako u nje nema mlika? To smo mi sve aperisali u gaju. Imali smo svoje one sudiće, što smo mi ka tobože pokrali. To nije velika krađa, nego samo za našu službu u gaju. To bi ti mi radili i sve. I kad jedan dan dođemo sastanemo se, kolo igra, nas divojaka i nas momčuljaka. Svi smo mi ujtili po 15-16 godina. Brzo bi se i mi ženili samo da nam iko spomene. E šta ćemo sada za sutra spremit onda smo se dogovorili. Ukrademo ti mi jednom našem kovaču, Kap'tanović se zove, dvo janjaca. A ono ovce se pomišale i naše ka, od ovog sela i od onoga. I sad kako ćemo mi to opravdat njizi. Zaziđemo u tu našu kućaru, a za opravdat mi smo rekli da su to partizani protrali id a su oni ostali u našin ovcan i da smo mi te janjce poklali. Kad sun as već uvatili, a mi smo ti to zatvorili, kad ono jedan uteka, a jedan veći osta, nije moga izać. Mi ti njega zaklali. Kad mi njega zaklali, to ti je bilo cirkus veliki. Oni kolje, oni nosi drva, oni šušnje samo za vatru zapalit. Kad mi to sve sredili, taman mi mislila da je on gotov, a nije se ni zgrija. Od otuda iđu ti oni iz ovog sela. Ima ih muških, ženskih. A mi se s njima uvik tukli kao čobani i dica i ganjali se, selo protiv sela. E jednom, mi smo izgledali ka krivi i mi ti utečemo. Nas dva uzmi onoga janjca, ja i jedan Ivan Leskur, on sad žive u Slavoniji, sakrijemo ga u bus, a onda smo se izmakli na stranu. Kad oni doli kažu kakva je krv, ami kažemo da smo zeca ubili. Nije to bia zec, to je od janjeta. Kad se mi vratili, potrali njih stinom tamo. Mi se vratili, ajmo jist janjca. Kad traži, nemreš nać janjca, nemreš pogodit di si ga sakrio. Kad jednom, kad ga mi našli, donesemo ga jopet i on se oladia. Ajmo š njin i opet na vatru. Kad mi na vatri. Zeru se ono ugrijalo, mi počeli ist. šta smo mi znali da je to sve friško. Jili smo mi toga. Kad uveče došli sve do jedan umra. Triba doktora, ko će ga undan dat. Daj pokrij ga, je se priladija, je nam đava bia. Najili se friška mesa.